Živimo u vrtlogu koji pri svakom završenom krugu izbacuje i melje sve što se nađe na putu. Zakona nema, spava, kao i Dolovac, sudije, policajci, svi prosvetari, lekari, doktori, službe i intitucije. Planova za bolje sutra, bar onako kako izgleda nema.
Imaginarijum u kojem živimo nas je zaslepio i teško je izaći iz njega, a znakova je na svakom koraku. I ono slobodno prodavanje deci svega i svačega, i ovo zamajavanje putevima, mostovima i stadionima, i ovi prikazi idealnog života kojim živimo u trenutno unesrećenoj i osakaćenoj Srbiji.
Živimo za ovaj trenutak, bez ikakvog plana za budućnost. Kao omađijani, unesrećeni, ostavljeni i prepušteni stihiji, mi bauljamo i dišemo na škrge. Radujemo se što smo preživeli dan, bili deset dana na moru, ako jesmo, što još možemo da udišemo vazduh i pijemo vodu.
Sakrili smo se iza primarne potrebe da preživimo dan i srećni smo zbog toga.
Dovoljno nam je da smo živi, nestali su ideali, živi smo, a ne živimo. Radimo i ćutimo sve uvrede, svo gaženje, ponižavanje, vređanje i sva silovanja zdravog razuma. „Ćuti, može i gore! A ti drugi su bolji?“ Ne znamo jesu li bolji, ne znamo može li gore, ali je ovo najgore!
A kraj smo koji je iznedrio većinu heroja srpske istorije…..
Alo, bre ljudi, gde ste nestali?
Biljana Roganović
The post LJUDI, GDE STE NESTALI? appeared first on Prokuplje press.
