Ne čitaju svi Dostojevskog, ne vole svi Tolstoja, „Neki to vole vruće“, posebno kad je hladno. Kad postiš, sanjaš mrsno, uvek više voliš ono što ne možeš da dobiješ kad hoćeš. I u knjigama i u životu dođe isto. Razlike su očigledne.
Nekad nije loše biti svemirac u svojoj sredini. Ko će da se uklapa stalno, dosadno je, zar nije i ako jeste i ako nije, zašto je to tako !?
Bolje da si krimierotika, nego kako deca moderno kažu da si „krindž“. Sleng je majka sadašnjice.
- Što ne napraviš od svog talenta neku krimierotiku, to će da se čita – pita me poznanik.
- Zato što se to od mene očekuje, a onda možda izgore ljudi u želji.
Da napišem filmsku priču da se krste ljudi ili da krstim noge kao Šeroun Stoun, zar može to u Prokuplju, a da nisi „krindž“ ili kako babe kažu sramota – nije moguće.
Živeti slobodno, postalo je ilegalno. Sve ostalo nam je legalno. Kud ćemo takvi u svet !?
Hodati ovim ulicama postalo je vanserijski. Nije lako biti fin, još teže je biti krimierotičan i preživeti.
- Previše si ti Pariz za Prokuplje – stigla je ta poruka.
Pa dobro, mogla sam da se rodim drugačija ili na drugačijem mestu, ali uvek bih ponovo izabrala isto, da sam ćerka svog oca i majke iz vremena kad je ljubav imala smisla i život isto.
Ovako – biram da budem glavni književni lik svoje buduće knjige, žanr - krimierotika, kad već padamo na nos, neka bude bez posledica.
Ivana Đurković
