Krimierotika

1 min čitanja
Krimierotika
Ivana Đurković, foto:ProkupljePress.com

Ne čitaju svi Dostojevskog, ne vole svi Tolstoja, „Neki to vole vruće“, posebno kad je hladno. Kad postiš, sanjaš mrsno, uvek više voliš ono što ne možeš da dobiješ kad hoćeš. I u knjigama i u životu dođe isto. Razlike su očigledne.

Nekad nije loše biti svemirac u svojoj sredini. Ko će da se uklapa stalno, dosadno je, zar nije i ako jeste i ako nije, zašto je to tako !?

Bolje da si krimierotika, nego kako deca moderno kažu da si „krindž“. Sleng je majka sadašnjice.

-             Što ne napraviš od svog talenta neku krimierotiku, to će da se čita – pita me poznanik.

-             Zato što se to od mene očekuje, a onda možda izgore ljudi u želji.

Da napišem filmsku priču da se krste ljudi ili da krstim noge kao Šeroun Stoun, zar može to u Prokuplju, a da nisi „krindž“ ili kako babe kažu sramota – nije moguće.

Živeti slobodno, postalo je ilegalno. Sve ostalo nam je legalno. Kud ćemo takvi u svet !?

Hodati ovim ulicama postalo je vanserijski. Nije lako biti fin, još teže je biti krimierotičan i preživeti.

-             Previše si ti Pariz za Prokuplje – stigla je ta poruka.

Pa dobro, mogla sam da se rodim drugačija ili na drugačijem mestu, ali uvek bih ponovo izabrala isto, da sam ćerka svog oca i majke iz vremena kad je ljubav imala smisla i život isto.

Ovako – biram da budem glavni književni lik svoje buduće knjige, žanr -  krimierotika, kad već padamo na nos, neka bude bez posledica.

 

Ivana Đurković