Početkom ovog meseca , Biblioteka ,,Rade Drainac“ dovela nam je dve predstave iz Tuzle u okviru jedanaestog po redu festivala ,,Lektirići eks Ju fest“. Prvu su nam izveli osnovci po tekstu Desanke Maksimović a drugu su nam upriličili gimnazijalci iz Katoličkog školskog centra ,,Sveti Franjo“, po tekstu A.P. Čehova. Uticaj i značaj Čehova za pozorišnu umetnost može se porediti samo sa Šekspirovim a način tumačenja i razumevanja intrigira i dan danas počevši od čuvene dileme, komedija ili drama. Svako novo izvođenje nudi novi prostor otkrivanja beskrajnog polјa ideja i simbolike koje je ovaj genije utkao u svoje tekstove. Svoj doprinos dali su i naši dragi gosti iz grada na obodu iščezlog mora, pod znalačkom režiserskom palicom Ivane Milosavlјević. Oni su pred prokupačkim srednjoškolcima izveli tri komada iz opusa čuvenih ,,Jednočinki”:,,Prosidba“, ,,Medved“ i ,,Jubilej“. Čuvenih, jer su školski primer i standard na kojima počiva komedija, u osnovi svega je nesporazum, zabuna, apsurd, hipertrofiranost likova, brzina i, u krajnjoj liniji, brutalnost nestalne i prevrtlјive lјudske prirode. Same situacije su takve da pojačavaju i izoštravaju komičnost karaktera razotkrivajući sav kompleks samoće, otuđenosti, banalnosti, trivijalnosti i tamne strane naše prirode.
Prva od njih koju smo videli,,,Prosidba“ na najbolјi način oslikava epohu, duh vremena i prostora u kojima je Čehov živeo, a to je pre svih ostvarila, u jednoj maestralnoj minijaturi, verno dočaravajući ,,matrjošku“, Magdalena Tomić u ulozi Stefanije Stjepanovne. Nema poznatijeg brenda koji se vezuje i oslikava Rusiju i Magdalena se izvanredno snašla, glasom, snagom, stasom i vedrinom prosto izdominira scenom. Nјenu kći , jogunastog i kapricioznog devojčurka koje bi , u tako ruskom duhu, i da se uda ali i da gazduje, vešto je oslikala Andrea Kovačević. Izvesno je da obe, i majka i ćerka, očajnički i histerično žele udaju, ali svojeglava i samosvojna mlada je previše u suprotnosti sa svojim kilavim, mekušastim proscem. Kompleksna ženska duša bi istovremeno da ne bude usamlјena usedelica ali i da zadrži svoju nezavisnost i hirovitost što nas dovodi do grotesknog raspleta. Ova jednočinka, kao i ostale, odlično pokazuje koliko je kratak put od plača do smeha i da čovek ni na šta ne sme ozbilјno računati. Na ovom mestu bi mogli pomenuti jednu bizarnost ove izvedbe, naime sve tri priče povezuje isti pisac i isti – glumac, Deni Erdelјac. To ne smeta ništa jer je dečko, blago rečeno, fenomenalan, kao da ga je Čehov lično osmislio. Sva tri lika je obradio drugačije i nigde se ne ponavlјa. Toliko brze i precizne transformacije teško je videti i kod zrelijih glumaca i da nije afiše možda nam ne bi palo na pamet da je u pitanju ista osoba. Takvom lakoćom glumi nadobudnog prosca, zatim, zakletog udovca i, i na kraju vulgarnog i pretencioznog švaleraša.
,,Medved“ govori o zemlјoposedniku Grigoriju Stjepanoviču Smirnofu koji od udovice Jelene Ivanovne Popove treba uterati dug koji je ostao od njenog pokojnog muža i tu počinje zaplet koji se raspliće nizom zanimlјivih dijaloga i situacija. Kako je objasnio Čehov, za dobru priču ne treba mnogo likova, dovolјni su On i Ona. Nјihova krajnja netrpelјivost i prezir, koji potiču iz stereotipa i situacije u kojoj su se našli igrom slučaja, preokreću se u fatalnu privlačnost. Iz jedne bezizlazne i neprijatne situacije u kojoj obe strane gube, izranja ,topla i iskrena, lјubavna veza. I ovde se, poslovično, Deni odlično snašao, promenivši glas, šminku ali i pokrete. U komadu je, u ulozi misteriozne i graciozne udovice zablistala i Rebeka Antić. Rebeka sjajno oslikava tu koleblјivost, razapetost između principa i očekivanja sredine i običnih i prirodnih lјudskih potreba za nežnošću i pažnjom.
U ,,Jubileju“ Čehov razbija tipičnu postavku On i Ona, u kojoj je velemajstor i praktično eksperimentiše sa uvođenjem likova, gomilanjem tema i paralelnih tokova, kao i postepenom pojačavanju ritma predstave. Pravde radi, kao i kod Čehova gde nema epizodnih i nevažnih uloga, i u ovom ansamblu nezaobilazan začin su sjajne performanse dve Anje, Šerak i Marković, koje su maksimalno iskoristile svoj mali prostor. Namerna utegnutost garderobe do pucanja, u skladu sa karakterom likova, pozerstvo i nadmenost, još više ističu poroke i slabosti pojedinaca a samim tim i društva ukazujući na potpunu dekadenciju i propast sistema vrednosti. Zašto nam to zvuči poznato? Zaista bi se i Čehov ali i Nušić i Domanović frapirali koliko se lјudska priroda sklona idolopoklonstvu i konformizmu ništa ne menja vekovima. Na samoj sceni se postepeno gomilaju likovi, pojačavaju se buka i haos koji eskaliraju u finalu i logičnom ishodu, opštoj tuči i gunguli, logičnom ishodu lјudske zlobe i licemerja.
Hiperbolu kojoj pribegava Čehov i kritiku društva i sistema, na najbolјi način odenutu humorom, u potpunosti je ostvario ovaj mladi i talentovani ansambl. Razumeti Čehova i predočiti ga u tim godinama je zaista hrabar i pohvale vredan čin. Doduše, oni i jesu u najbolјim godinama kada je biće još uvek čisto i neiskvareno, nekorumpirano i neosvojeno još uvek odlično vidi i reaguje na društvene slabosti i anomalije. A to nam je u ovim vremenima koje živimo nužnije od vazduha koji dišemo.
Sve čestitke i komplimenti roditelјima i vaspitačima ove fantastične dece za njihovu žrtvu lјubavi koja je u takvoj sinergiji sa svecem čije ime nosi njihova škola, malim siromahom iz Asizija koji je jednom davno napisao stihove kojih se oni verno drže:
Molitva mira svetog Franje
Gospode, učini me oruđem svog mira,
Gde je mržnja, da donosim lјubav,
Gde je uvreda, praštanje,
Gde je sumnja, veru,
Gde je očaj, nadu;
Gde je tama, svetlost;
Gde je žalost, radost.
Gospode, učini da ne tražim
Da me teše, nego da ja tešim druge,
Da ne zahtevam da me razumeju,
Nego da se trudim razumeti druge,
Da ne tražim samo da me vole,
Nego da i ja volim druge!
Jer upravo u davanju dobijamo,
Pomilovanjem smo pomilovani,
I u umiranju rađamo se za život večni.
Amin.
Daniel Jovanović
The post GIMNAZIJALCI IZ TUZLE OBJASNILI ČEHOVA appeared first on Prokuplje press.
