Nepoznati autor napisao je pesmu o položaju radnika u Kompaniji “Leoni”. Ona je objavljena na Fejsbuk grupi koja okuplja radnike. Ovo nije prvi put da neko smisli pesmu o životu radnika u fabrici, ali ako je nište pročitali, evo imate prilike:
“Da napišem neki redak
u najlјepšim godinama
nije žalba niti bedak
nego šta se desi s nama.
.
Gde radimo za mizeriju
i za neke pare sitne
da otkrijem misteriju
koje su nam kao bitne.
U ovoj firmi ti ne važe
nit’ diploma niti škola
slušaj dobro šta ko kaže
nemilosrdni su do bola.
Gde su važne duše sitne
i njihovi mračne strane
za nas ružne, za njih bitne
grakću na nas kao vrane.
Ježimo se od zla tog
od silne vike i dreke
gde je segment kažu bog
bez potrebe neke preke.
U pogonu inžinjeri, šefovi
tehničari, pakeri, dostavlјači
treneri lјuti i skočko magovi
i mi snuždeni đaci ponavlјači.
Jurimo target bez predaha
razvlačimo žice, pinujemo
retko dolazeći do daha
a kamoli da se radujemo
Oni baš nikad zadovolјni
bez osmeha zaleđenih faca
mi umorni i mrzovolјni
atmosfera u bedak nas baca.
Milion žica i pinova
bandaž traka svih vrsta
sve opet u krug i iznova
potrebna je volјa čvrsta.
Umorna krsta, savijena leđa
u trećoj smeni po šest dana
odnos nadređenih nas vređa
koji je stvarno bez presedana.
A lјudi navikli na nešto tako
povijene glave trpe i rade
na njih može da galami svako
dok od besa drhte im brade”.
Nepoznati autor
PRE TOGA PESMA JE NAPISANA 2020. GODINE
“Vizir nosam
niko ne zna ko sam,
niti vidim niti čujem
al moram da se izolujem.
Svakog dana na „front“ krećem
možda preživim, možda nećem
gorim, znojim se
sa vizirom borim se .
Šta da se radi, šta je tu je
naišle su nove struje
korona sada tu je
a mora da se pinuje.
Vizir stavljaj na glave
kablovi mora da se prave
maske da se stave
i žice da se ne zaborave”.
