TURISTIČKA ORGANIZACIJA NEGUJE “RESAVSKU ŠKOLU“

4 min čitanja

U nastojanju da sagledamo stvarni doprinos Turističke organizacije Grada Prokuplja razvoju turizma, fokusirali smo se na promotivne materijale koje su proizveli kako bi unapredili sliku našeg grada.

Na početku, važno je napomenuti da Turistička organizacija već neko vreme nema aktivan sajt (www.cityofprokuplje.rs), čiji status “Under construction” svedoči o izazovima u održavanju online prisustva. Umesto toga, na njihovoj Facebook stranici redovno objavljuju postove sa privatnog turističkog portala www.vodi.rs, koji u svom sadržaju ima samo objave o Prokuplju, čija saradnja ostavlja prostora za pitanja o finansijskim aranžmanima.

Analizirajući štampani materijal, posebno smo se posvetili publikaciji “Prokuplje uvek mu se vraćam”, objavljenoj 2021. godine. U impresumu se navodi da je publikaciju priredio i uredio Simon Simonović, direktor, a da je odštampana u 500 primeraka. Bez jasnih informacija o autorima fotografija, analizom samog teksta primetili smo da je preuzet sa srpske Wikipedije, čime se postavlja pitanje originalnosti i vrednosti ovog materijala.

Reč urednika

Na početku Reč urednika. Posebno smo obratili pažnju na poslednji pasus – zahvalnost svim “glavešinama” Prokuplja: gradonačelniku, predsedniku Skupštine i načelniku Okruga. Posebna zahvalnost ide nekome ko po Ustavu i Zakonu nema nikakvu moć odlučivanja u Gradu Prokuplju, narodnom poslaniku Darku Laketiću. Citiramo pasus: “Najveću zahvalnost dugujem mom prijatelju i mentoru, Narodnom poslaniku doc. dr Darku Laketiću, na poverenju koje mi je ukazao dajući mi mogućnost da kreiram sliku i imidž grada Prokuplja kroz oblast turizma, kakav naš grad zaslužuje.

A ja, naivan, verovao sam da direktore ustanova postavlja Skupština Grada Prokuplja, a ne samo jedan čovek – prijatelj i mentor.

Na početku ove reči urednika stoji da su ponosni na ovo izdanje u koje su uložili višemesečni predani rad kompletne ustanove.

Samim čitanjem teksta u ovoj publikaciji, ustanovili smo da je od reči do reči prepisan sa stranice srpske Wikipedije (https://sr.wikipedia.org/wiki/Прокупље). Na slikama možete videti kako to izgleda na primeru nekoliko strana, a koga zanima može uporediti kompletan tekst. Zanimljivo je da ne znaju da je Wikipedia slobodna (otvorena) enciklopedija, i da u njoj svako može dodavati sadržaj, što znači da podaci u njoj uopšte ne moraju da budu tačni i provereni iz adekvatnih izvora.

Ne znam samo kako im je za ovo bio potreban višemesečni predani rad, kad sam ja to isto uspeo da uradim za 1 (slovima: jedan) minut. Izgleda da je problem u meni.

Pozitivna stvar ovakvog prepisivanja je da Turistička organizacija i njen direktor (inače vojni invalidski penzioner) neguju staru resavsku prepisivačku školu čime rade na očuvanju tradicionalnih vrednosti.

Kad smo već na Wikipediji da vidimo šta kaže o resavskoj školi vezano za današnju, žargonsku upotrebu izraza:

„Resavska škola u slengu simbolično se koristi za radnje kao što su prepisivanje, kopiranje, ponavljanje, varanje ili falsifikovanje tuđeg rada ili ideje, u celosti ili delovima, bez ulaganja posebnog truda ili razumevanja, pre čemu se ukazuje na neoriginalnost, bezvrednost, pa čak i štetnost tako dobijenih rezultata, pošto se podrazumeva da je kopija lošija od originala. Njegova upotreba sreće se u mnogim oblastima života i rada: u prosveti, pri prepisivanju zadataka, na ispitima, u izradi naučnih i drugih stručnih radova, u sudstvu prilikom prepisivanja presuda u ponovljenim postupcima, u zakonodavstvu zbog donošenja novih zakona, bukvalinim prevođenjem zakona Evropske unije, pri čemu se ne razmišlja o načinu njihovog praktičnog sprovođenja, u politici, pri ponavljanju predizbornih i drugih teško ispunjivih obećanja, u bilo kojoj drugoj profesiji, čak i prilikom polaganja stručnih ispita, pri čemu se na nedozvoljen način prisvojen rezultat tuđeg rada, sasvim nezaslužno nagrađuje. Zbog lakoće kopiranja različitih sadržaja u celini ili delovima, sa jednog na drugo mesto, bez ikakve dodatne obrade i nenaovođenja originalnog izvora, prisustvo „Resavske škole“ je veoma uočljivo na mnogim internet stranicama, naročito onim sa velikim brojem korisnika i/ili posetilaca.“

U odgovoru Turističke organizacije Grada Prokuplja (koji imate u prilogu) se navodi da je publikacija štampana u tiražu od 1.800 primeraka (suprotno informacijama u samoj publikaciji) i da je najveći broj podeljen na Sajmu turizma u Beogradu i na obeležavanju gradske slave. Nisu nam dostavili nikakav račun ili dokument koji to potvrđuje, a pošto je po Zakonu izdavač u obavezi da u samoj publikaciji, u impresumu i katalogizaciji Narodne biblioteke Srbije, navede tačan tiraž, nismo sigurni u kom broju primeraka je odštampana publikacija (u njoj piše da je tiraž 500 komada). Navedeno je da su ukupni troškovi pripreme i štampe ove publikacije 637.878,88 dinara (opet bez priloženih računa). Ako podelimo ukupan iznos sa brojem primeraka, dolazimo do toga da je jedan primerak ove publikacije koštao 1.275,76 dinara, što je, priznaćete, izuzetno velika cena.

Odgovor Turističke organizacije

Očigledno je da Turistička organizacija ne može da završi nijedan posao za manje od pola miliona dinara, o čemu smo već ranije pisali.

I na kraju, ostaju pitanja da li u Prokuplju nemamo dovoljno stručnih i školovanih ljudi koji su mogli da napišu originalni tekst o našem gradu i okolini (a ne prepisivati kompletan tekst iz neproverenih izvora), i da li je bilo potrebno bacati tolike pare na ovakvu publikaciju kad već svako to može da pročita na internetu.

Ja mislim da imamo ljude koji bi to uradili mnogo bolje i kvalitetnije nego naš direktor iz Resavske škole. Šta vi mislite?


23


0

The post TURISTIČKA ORGANIZACIJA NEGUJE “RESAVSKU ŠKOLU“ appeared first on Prokuplje press.