Grad Prokuplje je raspisao javnu nabavku za kupovinu begonija i javora vrednu sa PDV nešto manje od milion dinara. Dok čekamo da saznamo za gde je namenjeno to cveće i da nije slučajno poklon „Demetri AB“ koja održava zelene površine u gradu, malo smo istraživali koliko sve to stvarno košta.

Sećam se bilo je oko 19 časova, tog 24. marta 1999. godine. Bio je zaista lep i sunčan dan, nije fraza. U 20 časova trebalo je da počne poslednja epizoda, čini mi se „Esmeralde“ i deo moje porodice je čekao tu epizodu. Pozvao me je prijatelj iz Prištine, Srbin, i

Čujem buku i vrevu, za sutra je baš nama dodeljen Oskar! Kažu dolazi nam 200 autobusa, polupunuh ili polupraznih videċem sutra… Kažu stigli su i neku laseri. Biċe nikas viđeno! Biċe nam pun grad. Našminkan, opran, uljuđen. Kao da za nas ostale ne postoji pravo na trotoare bez rupa i

Rastao je bez oca koga su proglasili narodnim neprijateljem. Bruka - Šamar. O njemu nije smeo ni da pita – Šamar. Završava svetsku književnost, postaje profesor, objavljuje roman... Radi sve ono zbog čega je živeo! Šamar, šamar, sud, presuda! Etiketa! „Povreda ugleda države, njenih organa i predstavnika.“ Šamar. Provincija se okrenula.