10.oktobar – svetski dan osoba u situaciji beskućništva
Porast broja osoba koje su marginalizovane i “nevidljive” u očima većine je poražavajuća činjenica koja baca senku na kontinuirani napredak bogatstva i znanja ljudskog društva kroz vekove. Gomilanje bogatstva na jednom ekstremu društva prati neravnomerna akumulacija bede i nedaća na drugom. Jedna od “nevidljivih” populacija su i osobe u situaciji beskućništva. Prema najnovijim podacima UN, preko 100 miliona osoba na svetskom nivou se nalazi u situaciji beskućništva, a ovaj broj raste na 1.6 milijardi ukoliko im se dodaju oni koji žive u neadekvatnim uslovima – u privremenim smeštajima, bez struje, vode, dovoljno ogreva, osnovnih uslova za dostojanstven ljudski život. Na teritoriji Srbije prema zvaničnim podacima 18.000 osoba nema stalno mesto boravka. Međutim, broj osoba u situaciji beskućništva je u realnosti značajno veći, budući da je jedina sistematska evidencija koju posedujemo ona o korisnicima usluga prihvatilišta u okviru sistema socijalne zaštite.
Ove ustanove nemaju dovoljno kapaciteta da prihvate sve kojima su pomoć i podrška neophodni, niti su svim osobama u situaciji beskućništva dostupne ove usluge. Stoga beskućništvo možemo dodati rastućem broju problema našeg društva o kojima nemamo precizne podatke, već samo pretpostavljenu “tamnu brojku” istinskog broja materijalno lišenih, gladnih, viktimiziranih, mentalno i fizički ugroženih osoba koje nas okružuju, ali nisu zvanično registrovane niti su im pružene sistematska pomoć i podrška. Situacija beskućništva po svojoj prirodi lišava čoveka njegovih punih kapaciteta i mogućnosti produktivnog života. U situaciji grube borbe za svakodnevno prežiljavanje, za narednu koru hleba, mesta za provesti noć, preživeti hladno vreme, itd., živi se od dana do dana i dolazi do mentalnog i fizičkog propadanja osobe. Osobe čije osnovne fiziološke potrebe nisu zadovoljene, uključujući i potrebu za sigurnošću – mesta na kome se obitava i na kome smo bezbedni – ne mogu da grade sopstvenu budućnost i život, budu ravnopravni članovi društva i nose se sa životnim teškoćama. U situaciji kada jedan pogrešan korak deli čoveka od gladi, smrzavanja, obolevanja, ili čak smrti – život postaje niz svakodnevnih borbi koje se nikada ne mogu razrešiti, već narednog dana iznova počinju sve dok ne dovedu do iznurenosti I poraza.
U svesti šireg društva, osobe u situaciji beskućništva su često označeni kao “drugi”, populacija koja nema i ne može imati dodirnih tačaka sa svetom “prosečnih” građana. Međutim, ovo ne može biti dalje od istine. Situacija beskućništva je kulminacija preplitanja niza nepovoljnih faktora koji često traju već od samog početka životnog veka osobe. Siromaštvo, nasilje, mentalna i fizička bolest u roditeljskoj porodici, ratna dejstva I izbeglištvo, ekonomske krize i potresi, nedostatak društvene solidarnosti i sistematske socijalne zaštite samo su neki od čestih koraka u drami beskućništva. Beskućništvo na krajnje neugodan način pokreće i pitanje društvene odgovornosti. U okviru kapitalističkog sistema vrednosti, koreni društvenih nedaća se nastoje pronaći u karakteru ili nedostacima samih žrtava, i time ih okriviti za sopstveno stanje i osloboditi institucije i društvo od svake odgovornosti i nužnosti delovanja.
Društvo koje se istinski bavi sobom ne shvata brigu o ugroženima kao teret ili manifestaciju sopstvene dobrote. Naprotiv, pružanje pomoći je aktivnost usmerena ka budućnosti I dobrobiti čitavog društva. Kroz pomoć i rehabilitaciju ugroženih društvo pomaže da postanu produktivni, ravnopravni članovi ljudske zajednice, kojoj će dati svoj jedinstveni doprinos. Istovremeno se radi i o pitanju društvenog poverenja. Nevidljive spone koje nas sve vežu počivaju na poverenju i očekivanju uzajamne pomoći, bilo institucionalne, aktivističke, ili spontane. Ugrožene populacije, naročito osobe u situaciji beskućništva čiji je život sveden na najgrublju dimenziju – borbu za preživljavanje – izazivaju nemir i nespokoj u svesti javnosti jer ih suočavaju sa pitanjem da li će njima biti pružena pomoć kada im bude neophodna, I koliko ih nepredviđenih nevolja deli od napuštenosti. Da li u današnjem društvu imamo ovu sigurnost? Zar često ne pomislimo da nas samo jedna propuštena plata deli od siromaštva I bolesti? A od beskućništva? Jednom ugroženo poverenje i solidarnost nije lako ponovo izgraditi. Pojedinačno, svako od nas je nemoćan spram pune razmere društvenih problema, uključujući i situaciju beskućništva. Međutim, da bi se doprinelo poboljšanju situacije, nisu uvek neophodni veliki gestovi i definitivna rešenja. Davanjem ličnog primera moguće je inspirisati druge i ponuditi sliku drugačijeg, solidarnijeg sveta. Udruživanjem i podizanjem društvene svesti o ovakvim pitanjima neprijatna pitanja se iznova postavljaju i izbegavamo da ona postanu “tabu” tema.
Kolektivnom akcijom moguće je osetiti prve plodove promene i beskrajnu snagu koju posedujemo skupa, kao slobodni ljudi koji misle i kojima je stalo do drugih. Stoga se na današnji dan setimo neugodnih pitanja, borbe osoba u situaciji beskućništva, I napravimo još jedan korak ka solidarnosti i promeni.
Kuhinja solidarnosti Novi Sad
The post SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESKUĆNIŠTVA appeared first on Prokuplje press.
