Delegacije SUBNOR iz Niša, Merošine, Prokuplja i prof. dr Boško Prokić iz Gornje Rasovače, položile su vence na spomenički kompleks na mestu gde je stradao narodni heroj Nikodije Stojanović Tatko na Malom Jastrebcu.
Tatko je rođen 1912. godine u selu Stara Božurna, opština Žitorađa, od oca Stevana i majke Petrije kao najmlađi od tri sina. Imao je pored braće i 6 sestara. Nјegov otac jedan od najbogatijih lјudi u Dobriču, bio je kao radikal od 1907. do 1911. godine predsednik Starobožurske opštine. Kao najmlađi sin, zbog slabog zdravlјa nije ostao kući već je poslat na školovanje prvo u prokupačku gimnaziju, a posle u učitelјsku školu u Skoplјu. Kao učitelј radio je u selima Donja Rečica i Jugovac, školama u selima Donje Talmine i Božice kod Bosilegrada i na kraju u Lepaji. Prilikom formiranja Topličkog odreda 3.8.1941.godine u Ajdanovcu postavlјen je za komesara odreda. Nakon ulaska bugarske okupatorske vojske u Toplicu 9.1.1942. godine dolazi do brojnih potera za partizanima. Krajem februara 1942. godine zbog odluke o rasfotmiranju većih jedinica smenjen je sa mesta komesara i postavlјen za ekonoma. Tadašnji komandant Jastrebačkog partizanskog odreda Dimitrije Pisković Trnavac sa većinom boraca 11.8. 1942. godine odlazi sa planine Jastrebac, a Tatko sa manjim delom bolesnih i ranjenih partizana njih 25 ostaje na mestu zvanom Jasičje u zemunici. Skriveni u dve zemunice oni su dočekali veliku poteru sastavlјenu od nekoliko hilјada vojnika (žandara, lјotićevaca i mobilisanih selјaka-četnika) koju je organizovao Milan Aćimović, ministar unutrašnjih poslova u Nedićevoj vladi. Bila je to mala zemunica široka 2 duga 3 metra a visoka 1,5 metar, u kojoj je bila spremlјena hrana: oko 10 kilograma šećera, 1 kanta pšenice i 1 džak prepečenog hleba.
Na jednu od njih, u kojoj je bilo 11 boraca koji su imali malo municije svega po nekoliko metaka, potera je naišla 13. 8.1942. godine u 14 sati. Na poziv da se predaju, odgovorili su prkosno da se oni ne predaju „narodnim neprijatelјima”, a potom je njih 8 ispalilo metke sebi u glavu a trojica su se predali. Samoubistvo su izvršili Nikodije Stojanović Tatko, Darinka Nestorović Ljupče, student medicine, radnik Miodrag Velјković Velјko iz Prokuplјa, Milun Tošić Lune iz Sečanice, Milojko Nikolić iz Krajkovca, Borivoje Milošević i Borivoje Stanojlović iz Dudulajca, kao i đak Borivoje Kurbanov iz Vranjeva kod Novog Bečeja.
Druga zemunica u kojoj je bilo 14 boraca nije bila tada otkrivena. Nјihova unakažena tela vlast je izložila u centru Prokuplјa. . Fotografiju mrtvih partizana na trgu Tatkovom bratu Vojislavu Stojanović dao je jedan stražar SDS u prokupačkom zatvoru.
Tatkovi posmrtni ostaci nalaze se u spomen kosturnici u podnožju brda Hisar u Prokuplјu. Kasnije je jedan od batalјona iz Jastrebačkog odreda nazvan po njemu. Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, 14.12. 1949. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Posle rata, u njegovu čast, najstarija osnovna škola iz 1898. godine u Prokuplјu nosi njegovo ime, takođe i jedna od glavnih ulica i fabrika filca i grebena u Prokuplјu.
Sudbinu poginulih partizana opisao je Dobrica Ćosić u svom romanu „Daleko je sunce”, ispevana je narodna pesma „Kode Tatko” a veštačka akumulacija nastala 1986. godine izgradnjom brane na Krajkovačkoj reci. Jezero pri punom vodostaju dostiže maksimalnu dužinu od 1.600, a širinu od 600 metara. Procenjuje se da maksimalna dubina jezera dostiže 40 metara. Površina jezera se kreće oko 1 kvadratni kilometar. Jezero ima oblik velikog, latiničnog slova L.
The post SUBNOR SE PODSETIO TATKA appeared first on Prokuplje press.
