SELOVA, SIMBOL NEMARA

4 min čitanja

Brana Selova, u početku zamišljena kao spas za vodosnabdevanje ne samo topličkih sredina, već i dela Niša, postala je simbol nedovršenosti, nemara i zaborava. Mnogo hteli, mnogo započeli, a ništa ne dovršili je ono što se može kazati za ovaj projekat. Iz godine u godinu, pričalo se o njoj kao kapitalnom projektu prošlosti i došlo se do toga da sada brana samo podseća na pokušaj da se uradi nešto dobro.

U Javnom preduzeću „Srbija vode“ kažu nema se para za završetak brane, ali možda će biti nekad…

Davne 1986. godine započeti su radovi na ovoj brani. I pre toga, još 1952. godine rađen je projekat, a brana je trebalo da zaštiti područje od poplava, onda joj je promenjena prevashodna namena. Cilj je postao vodosnabdevanje, jer je planom predviđeno da se proizvodi 2.611 litara pitke vode u sekundi, od čega je za Niš predviđeno 1.634 litra u sekundi, Prokuplje 401, Kuršumliju 273, Blace 133, Merošinu 100 i Žitorađu 70 litara u sekundi. Namena akumulacije bila je i odbrana od poplava, proizvodnja električne energije, navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, razvoj ribarstva, turizma. Otkupljeno je dve trećine zemljišta, sagrađena sama brana, a onda se stalo.

Ponovo su nastavljeni 1996. godine. Tada ih je pogurao tadašnji predsednik Vlade Mirko Marjanović.

-Došao je helikopterom u Lukovsku banju kako bi obišao fabriku tepiha. Svratili smo na branu I on je tada rekao da će se svi radovi završiti za godinu dana. Sutradan sam dobio faks da NIšu ne treba voda sa Selove i da su oni rešili problem. To je i Vladi poslao tadašnji gradonačelnik Niša Zoran Živković. Oni su prvi odustali od projekta. Tada se I Vlada povukla, jer je Niš trebalo najviše da dobije vodu sa brane- kaže nekadašnji predsednik Skupštine opštine Kuršumlija Borivoje Urošević.

I onda su prošle još neke godine, a priča o brani je visila u vazduhu. U međuvremenu je promenila i osnovnu namenu, te je sada trebalo da u prvom redu voda iz nje bude korišćena za navodnjavanje. Tada je negde preneta i Javnom preduzeću “Srbija vode”, a u sve se umešala i Republička direkcija za vode. Problem je bio ko će upravljati branom, pa je odlučeno da opštine Prokuplje, Blace, Kuršumlija, Merošina i Grad Niš formiraju preduzeće “Selova”. To je i učinjeno, ali je problem nastao kada je trebalo izabrati prvog čoveka tog preduzeća. Opštine su htele da to bude neko odavde, a država da izabere svog čoveka. Ključnu ulogu trebalo je da odigra Ministarstvo poljoprivrede koje je moralo da donese odluku da ozvaniči preduzeće. Poslednji put razgovori o tome su vođeni su u Prokuplju sa tadašnjim ministrom poljoprivrede Dušanom Petrovićem 2011. godine, ali on nije bio konkretan i nikada nisu dali zeleno svetlo za to.

-Najveći deo radova na izgradnji objekata Vodoprivrednog sistema „Selova“ završeni su do novembra 1995. godine. Nakon toga, prestaje se sa izvođenjem radova usled globalne situacije u čitavoj državi i nedostatka finansijskih sredstava za dalјu realizaciju projekta. Na predlog Komisije Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JVP „Srbijavode“ je 2004. godine zaklјučilo Ugovor o preuzimanju investitorskih poslova na izgradnji brane „Selova“ od DP za vodosnabdevanje područja Toplice i Niša „Selova“ iz Kuršumlije. U periodu od novembra 2004. godine do decembra 2007. godine, JVP „Srbijavode“ je obavlјalo investitorske poslove na izgradnji brane na osnovu Programa poslovanja koje je odobrila Vlada Republike Srbije i zaklјučenih ugovora sa Ministarstvom polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Troškovi izgradnje brane su u celini finansirani iz budžeta RS, kroz Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja vodoprivrednih objekata Vlade Republike Srbije. Potom, 2008. godine Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naložilo je JVP „Srbijavode“ da iz Programa poslovanja izuzme poziciju „Izgradnja visokih brana“, tako da je JVP „Srbijavode“ prestalo da obavlјa investitorske poslove na izgradnji brane „Selova“. Nakon toga, u 2010. godini za nastavak radova Ministarstvo je izdvojilo oko 50.000.000 dinara, i ova sredstva su preko Direkcije za izgradnju Opštine Kuršumlija iskorišćena za sanaciju raseda i klizišta u zoni brane, za radove na komandnoj zgradi i za izradu za to potrebne tehničke dokumentacije. Nakon toga može se konstatovati da su svi radovi na izgradnji brane i akumulacije „Selova“ prekinuti- navodi se u pisanom odgovoru koji smo dobili iz JP „Srbija vode“.

Ipak, priča o brani nije prestala. Ona se uvek aktivira nekako pred izbore. Tako je u dva navrata sada bivši predsednik Opštine Кuršumlija Radoljub Vidić najavljivao završetak brane, a to je učinio i sadašnji načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković 8. avgusta prošle godine. Tada je rekao, a preneli su mediji da je reč „o veoma značajnom infrastrukturnom projektu, ne samo za Toplički okrug već i za Srbiju” i da “očekuje da se konačno reši problem oko njegovog završetka”.

-Završetkom akumulacije “Selova” trajno bi se rešio problem vodosnabdevanja milion stanovnika Topličkog okruga, Merošine i Niša- kazao je tada Miljković i malo preterao u broju stanovnika, ali niko ni prstom nije mrdnuo da se nešto uradi po tom pitanju.

Brana i njena infrastruktura, koja je u celosti završena propada. Iako mnogi kažu da je za puštanje u rad potrebno dosta novca, reč je o samo jednom koraku, jer je po procenama do sada u nju uloženo 100 miliona evra.

-Završetak ovog kapitalnog projekta remeti više izazova. Naime, jedan od izazova kod realizacije i završetka celokupnog sistema je eksproprijacija zemlјišta koje zauzima budući akumulacioni prostor, koja nije završena do kraja, a za koju je u proteklom periodu izrađen inovirani projekat eksproprijacije. Takođe, veliki izazov predstavlјa i izmeštanje državnog puta IIA reda od Kuršumlije ka Lukovskoj banji, koji se prostire u zoni buduće akumulacije i čije je izmeštanje potrebno van I prve zone sanitarne zaštite, iznad projektovane maksimalne kote jezera. Preduslov za to je izmena Prostornog plana područja posebne namene „Selova“, kao i izrada i usvajanje Plana detalјne regulacije, što još uvek nije realizovano. Aktivnosti u vezi sa navedenom planskom dokumentacijom negativno se odražavaju na ishodovanje potrebnih uslova i dozvola za objekte koji su deo ovog sistema.  Takođe, za finalizaciju i završetak izgradnje ovog kapitalnog projekta nisu obezbeđena potrebna finansijska sredstva za gore navedene aktivnosti- objašnjavaju u JP „Srbija vode“ u svom odgovoru na naša pitanja.

Mi smo ipak saznali da postoji i plan izmeštanja puta, kao i spremnost meštana da ustupe zemljište, ali….


0


0

The post SELOVA, SIMBOL NEMARA appeared first on Prokuplje press.