Mali Bogdan Kocić (8) iz Prokuplja pravo je čudo sa harmonikom. Njegov neverovatni talenat, uz bezrezervnu podršku porodice i veštinu i znanje koje dobija u Muzičkoj školi „Kornelije Stanković“ u Prokuplju, već su ga odveli na mnoga takmičenja, međunarodna i srpska na kojima je zablistao. Mališan, skoro manji od harmonike koju svira, gotovo uvek do sada, na takmičenjima na kojima je učestvovao poneo je titulu laureata.
Medjunarodni muzički festival"Harmonika fest"-Tivat 2023(laureat kategorije), Internacionalna manifestacija "Dani harmonike" Smederevo. Prvo mesto 2023, Medjunarodno muzičko takmičenje "Fantast" Bečej 2023 prvo mesto, Regionalno takmičenje učenika muzičkih škola "BINIČKI" 2024. laureat kategorije i celokupnog takmičenja harmonike, Beogradski festival harmonike 2024. laureat kategorije, Medjunarodni festival "DANI HARMONIKE" Bjeljina-Ugljevik 2024. laureat kategorije.
Od juče, 28. aprila okitio se novom nagradom, zlatnom medaljom na Svetskom takmičenju harmonikaša "14° Italia Award 2024" koje je održano onlajn.
I dok se vedro osmehuje, Bogdan nam priča kako je sve počelo.
-Još dok sam bio mali, tata mi je svirao i pokazao lestvicu C dur i ja sam je odmah skinuo. Od tada sam eto počeo da sviram i za mene je muzika najlepša stvar u životu. Ona me opušta i čini srećnim- kaže ovaj osmogodišnjak.
Da, tako je sve krenulo. Kada su roditelji Milena i Ivica videli da on voli muziku, sa pet i po godina su ga odveli kod profesora harmonike Ljubomira Vukićevića i on je bio oduševljen onim što čuje.
-Predložio je da Bogdan ide u Muzičku školu i tako smo se upisali i krenuo je da vežba kod profesora harmonike Dušana Markovića u Muzičkoj školi u Prokuplju. Note i slova učio je istovremeno- priseća se Bogdanova majka Milena.
Nisu razmišljali o uspehu i njegovom očitom talentu. Jednostavno su ispunili želju malom Bogdanu i samo ga pratili.
-Najveći problem nam je to što on mnogo brže napreduje u sviranju, od redovnog fizičkog razvitka i evo već mu je harmonika koju ima nezadovoljavajuća za kompozicije koje radi, nema dovoljan raspon. Kupili smo mu i veću, ali je sićušan i ne može da se izbori sa njom. Možda je to dobro, sve treba da ide svojim nekim tokom. Stići će je on u vremenu koje dolazi- dodaje Bogdanov tata Ivica.
Razmišljali su i da naruče u fabrici u Italiji harmoniku kakva mu po fizionomiji odgovara, ali nisu sigurni treba li žuriti.
A savršeni mališan, skroman i običan, kao svako dete, želi da svira još više.
-Najviše volim da sviram „Žongler“ baš zato što je brza i zahtevna kompozicija. I sada već shvatam šta znači otići na takmičenje i osvojiti neku nagradu, prošle godine nisam baš. Sećam se kada smo išli u Tivat profesor je rekao da odemo da čisto vidimo kako je i dok smo nakon takmičenja pili sok, stiglo je obaveštenje da sam prvi. A nisam mislio na to, rekao mi je da samo idemo da vidimo kako to izgleda- priča nam Bogdan kako je doživeo svoje prvo takmičenje.
I onda su došla ostala. Biće ih još mnogo, jer je Bogdan rešen da muzika bude sastavni deo njegovog života. I u tome ga pored roditelja zdušno pordžava i sestra Helena.
-Nije mi teško i imam vremena za sve. Igram se sa drugovima, idem u školu i na folklor, a kad porastem, mislim sa mojim drugom Novakom da formiramo bend- to je sve što želi ovaj mališan, koji još nije svestan koliko je talenta i znanja u njemu i koliko su nagrade koje je osvojio za ove dve godine velike i važne!
Pred njim je tek uspeh, a on ovako mali, jedna je od trenutno najvećih ambasadora svog grada i države na takmičenjima na kojima učestvuje!
