Uopšte mi nije jasno zašto je toliko teško ve-ce šolju koja je izneta iz zgrade baciti u smeće, pa i smeće nabacano u hodniku donjeg doma Gradske kuće izbaciti u kontejner koji je eto na par koraka. Nisam pametna stvarno, ali evo i dalje , mesecima unazad naša Gradska kuća izgleda kao smetlište, ako se uđe u nju, ili prođe kroz unutrašnje dvorište. A svakodnevno se ulazi u nju i prolazi kroz to dvorište.
I nikome ne smeta da zaobilaze i ne primećuju nabacane crne džakove u kojima se pakuje smeće, stari monitor, stolicu koja i sama zna koliko je muka pretrpela dok je čamila u nekoj od kancelarija. I onda dve uredno poređanje ve-ce šolje koje su u ćošku dvorišta gde se mesecima unazad taloži smeće iz ove kuće.
Ljudi komentarišu, naravno i treba, jer ne postoji neka Gradska kuća u kojoj je više smeća i nabacanih nepotrebnih stvari nego u našoj.
Nakon nekoliko tekstova koje smo pisali na tu temu, malo su se aktivirali, uredili, nešto popravili i zamenili, ali i dalje je po starom. I nikoga nije briga što je baš to smeće poređano kraj kancelarija u kojima je i predsednik lokalne Skupštine Dejan Lazić. I on i svi ostali barem pet puta tokom radnog vremena prođu kraj svega toga i samo prođu. Ovaj izlaz-ulaz svakodnevno koristi i načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković kako bi stepenicama koje su kraj tone crnih prepunih kesa došao do svog radnog mesta. Prolaze i inspektori, lokalni i oni republički, narodni poslanici, funkcioneri, službenici i najgore, prolaze građani koji kada vide prizor, shvataju da u ovoj kući ne mogu ništa da očekuju.
I što je i njima, svima koji rade u ovoj kući teško da eto podignu tu šolju, i bace je na primer u kontejner koji je kraj rampe na ulazu u dvorište? To je samo desetak koraka. I kako bre mogu da gledaju u njih i da ih ravnodušno zaobilaze?
Gradska kuća treba da je uzor, lepo čisto mesto u kojem rade neki ljudi koje plaćamo mi. Treba da miriše, da su tu nasmejana lica, ljubazni službenici….Mislim, barem tako izgledaju oni u Gradskim kućama u okruženju.
Evo, ja ću, ali stvarno da odem i počistim svo to smeće, nije mi teško, jer ipak ova divna zgrada koja je pod zaštitom države zaslužuje barem malo poštovanja od svih onih koje krije unutar svojih zidova.
The post GRADSKI OCI, ŠTA RADITE VIŠE SA OVIM ŠOLJAMA? appeared first on Prokuplje press.
