DISCIPLINOVANJE INSTITUCIJA

2 min čitanja

Postoje mnogi zakoni i dostupni mehanizmi da svaki građanin Republike Srbije može da ostvari svoja prava i to se onda zove demokratija. Srbija je demokratska džava ali samo na papiru.

Počev od toga da građani ne mogu da ostvare neka od osnovnih ljudskih prava kao što su paravo na rad bez stranačke članske karte, pravo na istinito i blagovremeno informisanje putem javnih servisa koje sami finasiraju, pravo na slobodu mišljenja i govora pa i ono pravo koje se tiče svih bez obzira na političko mišljenje- pravo na zdravu životnu sredinu. Ovo poslednje je dovedeno do tolikog apsurda da je u Srbiji u toku rat aktivista za očuvanje zdrave životne sredine i eko sistema protiv institucija, investitora i države koja je na vrhu te piramide.

Ova ograničenja demokratije i potpuno odsustvo vladavine prava nateralo je tek retke pojedince da se late olovke i papira i od institucije do institucije traže da im se odgovori na neka pitanja a to  im to omogućava svima dostupan  važeći  Zakon o pristupu informacija od javnog načaja:

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_slobodnom_pristupu_informacijama_od_javnog_znacaja.html

Sa dobijenim informacijama građani dalje mogu da izalze u javnost, ukazuju na ozbiljnost problema, mobilišu javnost i probaju da osujete, (zamislite koliko je to nenormalno), pojedince i institucije koji zbog ličnog profita i korupcije mogu da potpuno devastiraju ovu zelju.

Kada se informacije tiču javnog zdravlja i ekologije organi vlasti dužni su da na njih odgovore u roku od 48 sati. To se gotovo nikada ne dešava. Inače je potrebno da se odgovara u roku od 15 dana.

Kada se neko odluči da se u ime ostalih, što se kaže, za opšte dobro, upusti u ostvarivanje ovog prava tu dolazi do agonije koju ljudi koji nisu probali ne mogu ni da zamisle. Troše se energija, novac i vreme. Institucije gotovo uvek pokušavaju da vam ne daju tražene informacije, ako vam i odgovore taj odgovor je neuprotrebljiv, kada tražite dopunu dobijate isto što i prvi put. U tom procesu možete u bilo kom trenutku da zatražite uvid u svoj predmet i da vidite kojim tokom je to išlo, šta se preduzelo, s kim se razgovaralo, koje informacije za vaš odgovor su sakupljene. E tada ih naterate da fino sednu, razmisle i urade ono što ste od njih tražili. Taj osećaj je fantastičan jer se tada zaista potrude.

Institucije su u svakom od ovih koraka odlično organizovane da vas onemoguće da ostvarite svoja prava.

Ovo od vas zahteva temeljnost, disciplinu i istrajnost. Svako ko uđe u „ring“ s insitucijama mora da zna da pobednik na kraju runde mora da postoji. U početku vam je to naporno i želite da odustanete ali posle par puta naviknete institucije da rade po zakonu.

Tu dolazimo do suštine. Iako bi trebalo niko vam nikada vaša prava neće dati na tacni, morate da se za njih borite. U situaciji u kojoj smo se našli pored svega ostalog, na građane je pao teret da institucije uče i teraju da rade svoj posao.

Svaka korisna informacija koju dobijete osim što zlata vredi , može da potpuno promeni našu stvarnost, kao što je to bilo u slučaju pokušaja da se izgradi derivaciona MHE naRastovnici. Pravovremene informacije i mobilizacija zajedniceu borbi protiv tog ludila su u nas te opasnosti potpuno oslobodile. Za to je neko morao da sazna, da traži sve detalje, da komunicira sa drugim institucijama i konačno da sve to iskoristi da takvu građevinsku dozvolu stavi van snage. Tek onda je bitka dobijena.

Da li je ovo previše za jednog pojedinca? Jeste

Da li vredi?

Vredi  svaki minut i to je naša dužnost. Rezervnu zemlju nemamo.


0


0

The post DISCIPLINOVANJE INSTITUCIJA appeared first on Prokuplje press.