Da li ste nedavno bili do CITADELE na Hisaru, kako je naprednjaci onomad nazvaše u jednom od svojih saopštenja?
Prokupčani ovo mesto oduvek zovu tvrđavom ali nije reč ovde o prekrajanju gradskog nasleđa i sećanja. Nešto drugo nam je upalo u oči. Možete doći do tvrđave ali više ne možete ući u tvrđavu. Ona jeste rekonstruisana, i to će svakako svi pozdraviti, ali ona nikad nije bila zatvorena za narod.
Nećemo se ovde baviti ni time koliko je koštalo sređivanje tvrđave, ni time što je u sred korone ona otvarana, ni time što je na nameštenom tenderu tu za veliki novac pevala operska diva u vreme kad su nam penzioneri kao zombiji odlazili u markete u 2 sata noću. Ali hoćemo da pričamo da se sa ovog mesta, sa visine sve mnogo bolje vidi. Odmah posle zakatančene tvrđave dolazite do zaključanog Savićevca. Tu vas ćeka krš i lom, nepokošena trava, zapušten lokalitet za ponos nama Prokupčanima. Mi, lokal patriote voleli smo da svoje goste vodimo na Hisar, da uživamo u panorami grada sa vrha ovog brda kojim je samo Prokuplje moglo da se pohvali.
Onda bismo prošetali oko Hisara. Staza je sada uništena, nefunkcionalna i mnogo nas više njom ne šeta, bojkotujući užasno rešenje staze neprijateljske za kornjače koje tu žive. Nema Prokupčanina koji će reći nešto pohvalno o voj stazi, ako takvog nađete, javite nam.
Zatim vas u podnožju brda čeka večito zatvorena latinska crkva i ono što Prokupčane najviše boli godinama zatvoren gradski bazen.
Ali najstašnije od svega je što kada se spustite u grad videćete veliki broj praznih lokala. Čak nas i “Kinezi” napuštaju, ne mogu da izdrže ovo blagostanje. Ovo je postao grad apoteka, kladionica i prodavnica polovne robe. Zakon tržišta, što bi se reklo, cveta kocka, cvetaju bolesti a bolje je dati 1000 dinara za polovnu garderobu nego kupovati skupo a nekvalitetno. Da nema ni njih grad bi izgledao sablasno, pusto, grad katanaca.
Možda nam i dobro ide ali nismo svesni, možda je manir zaključavanja katancem, kao u slučaju sedišta naprednjaka, samo subliminalna poruka: ostanite zaključani.
I tako, šetnja Prokupljem po mnogo čemu jedinstvena, može da se proda kao turistička atrakcija, posle zalaska sunca ovde se sve zaključava kao u doba Turaka. Ljudi se zavuku u svoja četiri zida, u strahu da jednog dana ne dođu i po njih. Eto možemo se upisati u kartu sveta kao grad gde se najviše strahuje, gde živi najviše kukavica. Treba nas posetiti i posmatrati kao eksperiment, što reče Andrić, koliko dugogodišnja loša uprava može da izvitoperi čoveka
The post ZAKATANČENI GRAD appeared first on Prokuplje press.
