Planinski kraj oko Prokuplja bogat je netaknutom prirodom. U njemu i dalje odolevaju vremenu planinska sela i retki meštani. Bilo bi ih više, kažu, samo da imaju osnovnih uslova za život.
Tako je i u Arbanaški, koja se prostire između Prokuplja i Kuršumlije. Do tog sela se može doći mnogim putevima, ali samo najuporniji to i čine, jer su bukvalno, kako kažu meštani, odsečeni od sveta.
Radoljub Božović, koji je stalno u ovom selu kaže da je preko čitave godine tu osam kuća sa meštanima, a leti čak dvadesetak kuća živi. Bilo bi i više, ali prosto se do sela ne može doći
-Na koju god stranu da probate, preko Belog Kamena, kuršumlijskih sela, ili preko Tovrljana, put je katastrofalan u poslednjih četiri kilometara. Samo se terenskim vozilom stiže. To je najveći problem sa kojim se suočavamo- objašnjava on.
Dodaje da niko nema sluha za te stanovnike, barem da im obezbedi prodavnicu, apoteku.
-Mnogo više ljudi bi bilo, lepota je ovaj kraj, ali eto, nema se uslova za život u njemu. Zimi posebno- priča nam Radoljub.
I tako lepota propada. Selo se gasi. Meštani, oni retki se trude da savladaju ne prirodu, već modern vreme i budu jači od njega svojim ostankom, ali jednoga dana ugasiće se i te kuće.
Arbanaška je imala školu sa životom. Reke deca su svakoga dana dolazile, a sada je zarasal u korov.
-Eto, barem da u toj zgradi otvore prodavnicu. Barem da ne moramo za svaku sitnicu da prelazimo desetine kilometara do Prokuplja ili Kuršumlije po putu koji nije put- predlaže on.
I dok se kao i mnogi drugi bori da sačuva svoju očevinu, udahne život kući koja je njegovo biće, bez elementarnih uslova se ne može.
A prosečan čovek kada reši da poseti ovaj kraj, uživa u lepoti okruženja i gostoprimstvu meštana. I onda ode sa lepim uspomenama, Da, lepo je posetiti, ali je još lepše tu baš živeti, samo da barem malo pomogne lokalna samouprava….
U ovom selu je i hram Preobraženja Gospodnjeg koji datira još iz vremena Nemanjića.
