Ne može se ne voleti, ali se ipak treba upoznati sva raznolikost i lepota srpskog jezika, a svi koji su večeras bili na književnoj večeri i predstavljanju knjige pesama „Pesme“ Saše Milovanovića uverili su se u to. Kovanice od starih srpskih reči koje izranjaju iz stihova ove zbirke čine jedno čudo na koje smo zaboravili. Podsećaju nas zašto je naš jezik lep.
U četiri „plovidbe“ uranja se i izranja sa novim saznanjima o životnim temama koje su rečene na nesvakidašnji način. Kratke slikovite pesme otvaraju oči slušalaca, ili čitalaca i kotrljaju se niz bogat jezik koji, barem s etako naslućuje iz Milovanovićeve zbirke, ne može a da se ne voli i neguje.
-Ovu knjigu treba čitati. Ova poezija služi da se vratimo izvornim značenjima reči. Treba glagoljati, jer smo daleko od solila, izvora- kazao je između ostalog predstavljajući Milovanovića i njegovu poeziju Ljubiša Krasić.
I ostali prisutni su se složili, sa oduševljenjem, da je ova zbirka jedno veliko blago, koje evocira uspomene na lepotu, savršenost i bogatsvo.
Poruka je mnogo, ali ih treba čuti!
Ova Milovanovićeva zbirka pesama je ovogodišnji dobitnik Drainčeve nagrade, pored zbirke pesama Dragana Dobrašinovića ,,Dok je nebo čekalo čoveka“, a tekst o tome možete pročitati ovde.
The post RUKOTVOREVINE SAŠE MILOVANOVIĆA appeared first on Prokuplje press.
