Lako je bilo Kafki, teže je običnim ljudima. Mi smo ovde vodili malo duže procese. Ni borba sa vetrenjačama nije laka, osim, ako je vetar povoljan.
- Bojiš li se ti nečeg ?
- Ničeg !
- Kako ide proces ?
- Procesuiramo dan – noć.
- Toliko ih ima na tako malo prokupačkih kvadrata?
- Ne znam kako je kod vas na više kvadrata, kod nas je sve vidljivo.
Tako ovi sa većih teritorija mnogo jače i brže procesuiraju. Mi smo nekako još kornjače, ali ako ste gledali crtaće, kornjača stigne kad – tad brže nego što se mislilo. Isto kao karma, što bi rekli mladi sa Juga – sve je kod nas „top“. Od devojke do procesa.
Na malo kvadrata „Procesuirani“ bolje se provide. Na više, mora da se traži.
- A vi to tako, sednete u kafanu, pa zverate kroz prozorska stakla ?
- Mora neko i to. Svima lepo. Lepo ugostitelju, lepo nama, blago nama !
Ali da se ne prepiremo sa većim teritorijama, kad smo mali. Doduše, ima nas – od igle do lokomotive, gajimo procese u saksijama sa šarenim cvećem, da se ne vidi kad smo stigli.
A da bi se došlo ponovo, mora da se ode, zar ne !?
A kod vas na više kvadrata, šta ima novo... Postižete li !?
Ivana Đurković
