U poslednje vreme u Prokuplju, umesto apoteka niču privatne ambulante, domovi zdravlja, laboratorije. Izgleda unosan posao. Ovaj trend ne prestaje, a građani su već ljuti, ali u nemogućnosti da situaciju promene.
-Plaćam zdravstveno osiguranje, penziono, sve i opet za svaku sitnicu moram u neku privatnu ordinaciju. A tamo, isti lјudi. I završim sve brzo. Ništa ne razumem. Ako je već privatno, što onda plaćam državno- komentariše Prokupčanin.
Ranije, postojale su samo dve privatne ordinacije, donosno jedna laboratorija i jedna specijalistička ambulanta.
A onda se posebno nakon pandemije, situacija promenila. Mnogi su shvatili da je to unosan posao i sada te ambulante, klinike, niču kao pečurke.
U redu je sa onima u kojima rade lekari, medicinsko osoblje kojima je to jedini poosao, ali šta je sa onima gde su upošljeni oni koji već arde u državnim zdravstvenim ustanovama? Kako to da u državnoj ne može da se stigne na red, a u privatnoj može? I koliko neko može da bude produktivan, ako na primer radi duplo radno vreme svakog dana? Zapravo ta činjenica da se u privatnoj sve završi je ono što najviše smeta građanima.
Jedina stvarna pogodnost privatnih ambulanti i klinika trebalo bi da bude ta što za nju ne treba da se utroše sati na neke upute koji su Vam neophodni za državnu, već samo pare u džepu. U realnom svetu, nije samo to u pitanju.
Ako je već tako, ne treba nam zdravstveno. Lečićemo se našim parama, kada se razbolimo, ali onim parama koje nam se svakog meseca odbijaju za zdravstveno i koje onda ne treba da se odbijaju.
Sve je stvar morala, pre svega.
I onog pitanja: „Može li svako sa svojim primanjem da priušti sebi, Ustavom zagarantovano pravo na lečenje?“
O tome je u više navrata goovorio i dr Dragan Milić, koji je zapravo i otvorio oči mnogima o ovoj temi.
Svaka čast onima koji zaista crkvajaju od posla u državnim zdravstvenim ustanovama, jer se na njihova leđa sve lomi.
