I kako sad da počnem. Srbija jedna prelepa zemlja, predivni pašnjaci, planine i reke. Bogatstvo neviđeno. Toplico rodni kraju moj… Ali, ne znam da li da se dičim i ponosim ili da sagnem glavu i ćutim.
Otišao sam odavno iz rodne grude, za boljim životom. Svakog provedenog dana kada nisam u rodnom kraju, proklinjem što sam otišao, a pak kad sam tu, psujem i hvalim sebе što sam otišao. Nije baš sve tako crno znam da može i crnje.
Često se uhvatim u te narodne umotvorine, jer su istinite, al opet mračne i tamne kao što je i ova preтhodno pomenuta. Bez zbora nema ni dogovora. Ali kako da se dogovorimo kad niko nikada ne poštuje dogovoreno. Kako da se dogovorimo da ne prljamo sve već da očistimo?
Šetam tako selom i prolazim pored jedne stare divlje deponije. Ljudi bacali svašta, svako! Ako vam kažem da nisam ja da li bi mi verovali? Slikam pošaljem slike na adrese gde treba, pozovem platim, došlji ljudi bagerima i sve to očistili. Isfriziram, i bacim koje kilo deteline na to mesto kako bi se trava obnovila. Vratim se da živim tamo u tuđini pod tudjim krovom. Računam neće to niko da dira kad vide da je sređeno. Kad nakon 3 do 4 meseca od kad sam to sredio početkom godine, prođem da vidim, Naiđem na prizor koji je još gori od onog u prvom putu.
Dignem Ruke!!! i PSUJEM. Budalu ne treba tražiti, sama se javi! Čitam da ni u drugim krajevima nije ništa bolje. Često ljudi nehotice izbace svoje đubre pored puta. Ne razumem, kako vas ne bude sramota da prolazite pored vašeg đubreta svakog dana i da vam smrdi svuda? No opet nadam se da će to da se promeni, no teško.
I na kraju sedtim se stihova našeg pesnika: “Druže moj, jadni moj druže! Rođen sam izvan vremena i prostora i niko mene nikad razumeti neće!”
(“Grom na aparatu”) Rade Drainac
Čitamo se uskoro Sa Srane!
The post OPSUJEM I DIGNEM RUKE! appeared first on Prokuplje press.
