NISAM SE SNAŠAO, PA SAM OTIŠAO DA SE VRATIM

2 min čitanja

Otvorila se velika trgovina i u našem malom gradu. Reka ljudi defiluje ogromnom halom, jedni zagledaju rafove, drugi zagledaju ko je sve došao, ko je zapošljen…

Neki su došli praznih džepova samo da prođu i vide čudo, neki opet praznih srca u želji da ih ispune energijom kojom odiše svaka novina a neki i sa praznim torbama koje će lepo napuniti jer im se može. Frekfencija u objektu na zavidnom nivou, ali ni prići frekfenciji na portalima društvenih mreža. Dok je prodavnica puna osmeha i ljubaznosti, na Fejsbuku bukti rat.

Na jednoj strani su oni koji pljuju po “odvratnom LIDL-u koji je prepun smrdljivog mesa i gmo proizvoda, koji zapošljava stranački kadar i koji će zatvoriti jadne male trgovine u kojima se dosad trgovalo… ” Isti ti redovno odlaze autom do Niša pazareći po tom istom LIDL-u, Metrou, Merkatoru, Delti i šta ti znam još gde.

Na drugoj strani su oni koji od sveg srca žele dobrodošlicu LIDL-u kao predstavniku napretka i prosperiteta. Oni se naslađuju što će velika trgovina zatvoriti male privatnike koji ucenjuju radnike i uzimaju im dušu, nabijaju nerealne cene i zloupotrebljavaju nedostatak konkurencije! Bilo kako bilo u jednoj uspavanoj sredini svaki događaj stvara efekat kamena bačenog u mirno jezero. Pljusak, talasi i krugovi koji se vremenom smire i površina je opet mirna. Neko se zavarava mirnom površinom, neko primećuje mogućnost da izazove strašnu kinetičku energiju koja u trenutku udara može da se iskoristi na ovaj ili onaj način. Neko već sve to analizira i kalkuliše na koji način i u kom trenutku baciti kamen i u koji deo jezera.

A ja se eto pomalo nostalgično sećam ogromne livade na kojoj sam sate i sate provodio trenirajući. U jutarnjim satima umele su noge da budu mokre od rose i iščekivao sam kada će me sunce ogrejati s leđa. U kasnim popodnevnim umeo sam da tu čekam zalazak koji stvara predivne boje i igru senki. Sada je tu pijaca u izgradnji, gradilište iz koga će nići obdanište i naravno LIDL. Svestan neminovnosti urbanizacije pokušavam da vidim njenu lepšu stranu. Nemam auto i nikada do sada nismo pazarili u velikim marketima. Pitam se da li će postojanje jednog takvog u samom komšiluku pozitivno ili negativno uticati na kućni budžet. Ne znam.

Očigledno se u tom progresu nisam najbolje snašao i zato ću za dvadesetak dana poput miliona Srba otići u svet, sa nadom da ću tamo uspeti da stvorim život dostojan čoveka i da ću kroz par godina izvući i porodicu u neki bolji život. Onda ću sa titulom gastarbajtera na nekom odmoru prošetati između rafova velikog LIDL-a koji mi se tad pod utiscima iz neke tuđe zemlje neće činiti tako velikim i možda ću ovu priču pričati nekome ko bude imao živaca da me sasluša…

Dušan Vlahović, privremeni gastarbajter


15


1

The post NISAM SE SNAŠAO, PA SAM OTIŠAO DA SE VRATIM appeared first on Prokuplje press.