Strašan, crn, kao đavo, kao zemlјa. Težak kao kamen, vruć kao pakao. Ne znaš, ako nisi bio u mraku.
- Šta ste tamo tražili ?
- Znate kako, ja sam novinar...
- NovinarKA, sa – KA, po novom.
- Da, da sa – KA. To – KA nas je i zamračilo. Trebalo je da obavim razgovor sa nekim sportistima.
- I, onda ?
- Onda sam tako čekala i čekala i završila sam svoj posao. Sačekali su me na mostu. Malo sam se lјulјala, jer ne volim visinu. Nisu mi dali da prođem, ali sam se nekako provukla.
- Često se provlačite kroz mrak ?
- Ako je to uopšte pitanje, mrak je moje zanimanje.
- Zvaćemo Vas ponovo.
Sve na -KA, završio se još jedan razgovor. U kojem smo sve mraku živeli, Bog sveti zna. Međutim, svetlo se samo palilo na neslućenim mestima, na krajevima, gde nije bilo očekivano. Novine su pisale da su mnogi stradali u pokušaju da naprave dobru priču. I stvarno, tamo, iza mraka, rađale su se dobre priče. Ko je kroz njega prošao bosonog, može sve !
- Gde vi radite ?
- U kulturi.
- Koliko godina ?
- Već drugu deceniju krckam kao orahe.
- Nemojte da pričate nikome ništa o današnjem događaju.
Tako počinju, ali i završavaju se svi mrakovi.
Tišina. Zavladala je tišina... Ućutale su ulice, zaspale su ptice, a tamo, na kraju, zasijalo je sunce. Veće i lepše nego ranije.
- Akcija čišćenja počinje danas. Čistimo sve. Od početka do kraja.
- Kako to mislite... dan je kratak.
- Novinarka, biće to dobra priča.
Zvučalo je primamlјivo, ali teško. Svako je morao sam da čisti ispred i iza sebe. Ono ispred, bilo je važnije.
- U akciji čišćenja smeća, na samom početku novog godišnjeg doba, grad je očišćen od velike količine smeća.
- A bre, šta si ti, Ejpril ?
- Pa kako drugačije da počnem ?
- Udarni naslov – Akcija suzbijanja korova !
- Važi.
Otišli smo da popijemo kafu. Da odmorimo noge. Žurili smo na novi radni zadatak. Svuda je bilo dece, neke radoznale, nove. Smena generacija, pokazala nam je – neće čistiti svi, čistiće samo hrabri.
- Dečko, da platim !
Na fiskalnom računu, gore, u uglu, neko je olovkom dopisao :
„ JASNO !?“
Našli smo se u čudu. Kako da odgovori jedna novinarKA...
- Mnogo lјudi Vas poznaje, kako se borite sa tim ?
- Kad mi dođe mrak, ja sama stvorim svetlo, jer sve prođe. Znate onu čuvenu :
Ko nije prošao mrak, smetaće mu svetlo, odakle god dolazilo.
- Vi ste i glumica ?
- Da, amaterKA.
- I, kako ide ?
- Ide... A kad se završi scena, režiser doda „MRAK“.
- Znači ne može bez toga ?
- Bez svega može, bez mraka ne može.
Treći razgovor u jednom danu završio se svetlo. Tišinom se završavalo sve mračno, osmehom se kretalo u novi zadatak. Gušila sam mrak u sebi, davila ga kao neman, istrajavala u borbi.
Jer jedan dobar novinar, sa -KA ili bez -KA, obeležen ili ne, nikada ne dozvoli da ga pojede mrak.
A lјudi, lјudi će uvek bacati smeće u rekama. Imajte na umu, naša teče u dva pravca, čisti i ispred i iza.
- A ti, pazi šta pišeš, jer znaš ono
„ U noć mož’ se sapleteš o razni ćuteci !“
Idemo. MRAK !
Ivana Đurković
