KAKO JE TOPLI DO OŽIVEO: FESTIVAL SLOBODNIH REKA, PLANINA I LJUDI

3 min čitanja

Topli Do je za kratko vreme postao centar sveta. Od malenog sela koje izumire, onda kada to niko nije ni mogao da zamisli, kao feniks, iz pepela, ovo selo je ponovo rođeno.

Jenog dana u poslednje staroplaninsko selo, koje od Bugarske deli Midžor, stigao je famozni investitor. Došao je sa bajkom o tome da će na Javorskoj i Rakitskoj reci koje protiču kroz selo postaviti starinske vodenice, da će izgraditi puteve, sve u svemu da će za ovo malo preostalih staraca život promeniti na bolje. Čudili su se seljaci iz ovog zaboravljenog sela, Bogu iza nogu, kako ih je uopšte našao, kako je došao baš tu, kako nije odustao posle prvog kilometa puta kojim je auto prolazio jednom u mesec dana, možda i ređe, gde nema lekara, prodavnice, pekare, koje su svi prepustili na milost i nemilost.

Selo je tada bilo na sigurnom putu da potpuno izumre sa poslednjim stanovnikom. Kuće trošne, crvene od crvene zemlje kojom su građene, meštani od kojih niko nema manje od 70 godina, zaglavljeni u osamnaestom veku.

I zaista život Staroplaninca je surov, težak i neizvesan. Ovde su ljudi potpuno upućeni jedni na druge i na planinu. Strahopoštovanje za mesto gde žive, zajedništvo i svest o tome da , kako je to lepo govorila sada već pokojna, najstarija među njima baba Dobrila: “mene mi reka treba, da napojim stoku , da se operem”,- su bili zdrava osnova za spas ovog sela.

U 18 veku Turci su ovo selo spalili do temelja. Staroplaninci su se iz zbegova vratili u selo i većali da li da krenu dalje i sagrade novo mesto za život ili da Topli Do podignu iz pepela. Nisu hteli da ostavljaju za sobom pustoš već su rešeni i s verom u bolje sutra, kako samo Toplodolci umeju, obnovili selo.

Selo je onda doživelo svoj procvat. Tu je živelo oko 2000 duša a proizvodnja kačkavalja proslavila je selo širom Evrope. Selo je dugo bilo sinonim za stočarstvo i upravo ovde bio je najbrojniji stočni fond u Jugoslaviji.

U socijalizmu,mlekara je zatvorena, stočni fond je sveden na minimum, ljudi su se odselili u veća mesta. Selo se u mirnodopskim uslovima našlo ponovo pred izumiranjem.

I onda poslednja i najveća opasnost po sve nas, a ne samo po Toplodolce bio je takozvani investitor malih derivacionih hidroelekrtana.

Ova najveća opasnost je bila i prilika da selo oživi. Uz pomoć potomaka, unuka ali i nas koji smo selo zavoleli i pružili svoj doprinos njegovoj odbrani, selo je odbranjeno, reke su slobodne a Topli Do postao je omiljena destinacija čak i za internacionalne goste. U prilog tome govori i to da je čuvena svetska zvezda Manu Čao dva puta bio gost u selu, ali da je izrazio želju da mu se uvek vrati kada je u Srbiji.

U čast ove pobede i ovog novog rođenja sela zaživeo je i Festival slobodnih reka i planina koje se svake godine u avgustu dešava upravo na trgu slobodnih reka u Toplom Dolu. Za njim je usledila i nova manifestacija Festival vodopada, jer ih u ataru sela ima oko 50.

Ove godine kao i svake predhodne godine, atmosfera na Festivalu je i ove godine, već četvrti put bila nestvarna. Vatra na trgu svedoči o stodnevnoj borbi a veselje o pobedi. Gosti su došli sa svih strana sveta. Bilo je pravo zadovoljstvo biti deo te magije.

A Topli Do nije daleko ni nama Topličanima, nekih 120 kilometara do sela muzeja na otvorenom, zaštićenom spomeniku kulture. Treba samo razumeti koliko je zanačajno ono čemu je ovo selo živi svedok pa je onda lako uputiti se tamo.

Odite što pre da upoznate izvorne Staroplanice, njih oko 20ak, ljude kakve više Srbija i ne pamti, ljude koji su prkoseći neljudima sačuvali prirodu, za pokoljenja, za nauk, za nas. Odite Topličani, potomci slavnog Gvozdenog puka, da “uzmete pelcer” kako se bori za dedovinu. Odite i da se opravdamo pred ovim herojima, jer je jedan od batinaša koji je u bici za toplodolsku reku, prevalio ove kilometre i krenuo na goloruke starce upravo došao iz Toplice sa PK tablicama na džipu.


1


0

The post KAKO JE TOPLI DO OŽIVEO: FESTIVAL SLOBODNIH REKA, PLANINA I LJUDI appeared first on Prokuplje press.