Da san, volja i želja umeju da pomere granice i ostvare ono što je na prvi pogled nemoguće potvrdio je i Zoran Miljković iz prokupačkog sela Klisurica koji je na Malom Jastrebcu napravio prirodnu oazu. Za pet godina bukvalno je ledinu pretvorio u pravo planinsko imanje, a ono što je najzanimljivije je da i dalje sve funkcioniše bez struje . Nekoliko soalrnih panela postavljenih pre dve godine su jedino što je veza sa modernim vremenom…. I tako ukupno već 13 godine traje “Kladenac kod tri bukve”.
– Ranije dok je moj otac Šale, inače harminikaš,kao i ja, čuvao životinje ovde svakog dana sam dolazio. Zajedno smo i ušli u tu priču, a nakon njegove smrti nastavio sam. Mnogi mi nisu verovali, sumnjičavo klimali glavom, ali ja sam rešio da uživam u netaknutoj prirodi i da je podelim sa drugima- priča nam Zoran, dok mesi pravu srpsku struganu pogaču ispod sača.
I „Kladenac kod tri bukve“ kako Zoran zove svoje imanje, iz godine u godinu sve je savršeniji….
Tu je pomoćna zgrada, nekadašnja kuća, ogroman konak sa terasom u kojem je posebna prostorija ukopana u zemlju i predstavlja prirodni frižider, u dvorišu mali ribnjak sa pastrmkom i prostor za životinje. Mangulice, konji, guskae ovce….
– Svaki kamen koji je uzidan sam sam doneo, većinu posla sam obavio, pa kao što vidite pomalo su krivi ovi zidovi. Jedino su mi pravi majstori uradili je gornji deo. Dobio sam od prijatelja iz Rusije vetrenjaču, ali za sada nemam gde da je postavim. Ona bi mi rešila problem električne energije. Sve ostalo je rešeno u samoj prirodi, jer ispod kuće je prirodan izvor koji je ispod bukve, zato se ovaj moj konak tako i zove- priča nam Zoran.
Svakog dana, bez obzira kakvi su vremenski uslovi on dolazi na svoje imanje. Leti kolima, zimi, kada su snegovi, pešice. U jednom pravcu od Klisurice do Kladenca mu treba tri sata hoda.
Kaže da ni u jednom trenutku nije sumnjao da će ostvariti očev i svoj san, a da mu je podrška u svemu porodica. Pored supruge, tu je njegov stalni pomoćnik, sin Lazar, koji se odlično snalazi u svim poslovima, posebno u kulinarstvu.
-I ja sam kuvar i uživam da spremam. Tako svoje goste uvek počastim isključivo prirodnim srpskim specijalitetima. Nije mi teško da čitav dan provedem u kuhinji, kraj ognjišta, ili napolju kraj kotlića. Niže u dvorištu pravim i malo jezerce sa velikim prostorom za logorsku vatru- sa ljubavlju u svoje delo priča Zoran, koji je dokazao da nemoguće ne postoji.
Konak ima 12 kreveta, odnosno šest soba sa duplim krevetom i u svakoj sobi je kupatilo.
– Planova je mnogo i mislim da ću uspeti. Moja osnovna zamisao je da “Kladenac kod tri bukve” bude raj za decu. To se polako ostvaruje- odaje nam Zoran.
Dolaze ljudi sa porodicama da tu provedu vikend, a subote su pune zaljubljenika u prirodu i domaću hranu.
Već tradicionalno Miljković organizuje Sabor harmonikaša, početkom jula i ova manifestacija sve više privlači posetioce.
I tako se polako, uz po koju sumnju i nevolju, gradi i ostvaruje san. Nema ničeg preko noći, a posebno ne velikih projekata u kojima je satkan život jednog čoveka.
The post KADA SAN POSTANE STVARNOST appeared first on Prokuplje press.
