K O B U D O

1 min čitanja

Jesenji dan, vetrovit i tmuran. Oblaci spremni da odvrnu slavine i zaliju sve pod sobom…

Dan kada poželite da u toploj sobi sedite sa nekom dragom osobom, ispijate čaj, grickate kolače sa cimetom i lagano ćaskate.

Iz blažene pospanosti i razmišljanja, prenu me lagano kuckanje, kao da se negde u grudima aktivirao budilnik, koji me obaveštava da je vreme za trening…

Nevoljno se spremam, uzimam bo, pošto je danas u planu kobudo i krećem prema velikom parku. Iz Miholjskog leta tek pristigla jesen, dočekuje me jezivo hladnim vetrom koji se zavlači u kosti. Stresam se i krećem svojim putem, recitujući Gavrana, kako bih skratio put do parka.

I dalje mrzovoljan, kako bih što više odložio početak treninga, postavljam telefon na klupu i podešavam tajmer na aparatu. Desetak minuta fotografišem tehnike i to me polaka vraća u fokus…

I dok me kamera hvata u objektiv u karakterističnim stavovima, moje oči poput objektiva obuhvataju čarobni oktobarski kolorit. Smena zelenog i jarko narandžastog, gigantsko drveće i tepih od lišća vatrenih boja, koji pokriva travu, ispunjava me nekom čudnom motivacijom i stavlja me u pokret…

Ostavljam telefon i uz Dojo rei uranjam u učenje veštine drevnih ratnika…

Dušan Vlahović, privremeni gastarbajter


2


1

The post  K O B U D O appeared first on Prokuplje press.