Pročulo se u narodu da će nekakv važan čovek koji nije siguran je li čika ili teta da dođe u grad Jug Bogdana i to baš na njegovu kulu koju oni koji vladaju njegovim gradom nazvaše citadelom. Jug Bogdan koji bdi nad gradom na Toplici i sve posmatra s Hisara ne mogaše više tu bruku da gleda da mu ta ista otvara spomen park palim junacima pa rešio da ustane iz mrtvih i prošeta se među Prokupčane.
Imao je grdan šta i videti i doživeti.
Njegov lepi grad na Toplici prljav, oronuo, ostareo, oskrnavljen kao da samo čeka sudnji dan. Ljudi se tromo kreću pognute glave, nezainteresovani bilo za šta oko sebe. Znaju i ti ljudi u Prokuplju da je moguće da se nešto menja i da se više ne može ovako ali eto kao da im je neko isisao život iz njih. Šeta tako Jug Bogdan ulicama grada niko ga ne prepoznaje, niko da ga pozdravi. Zaboravili Prokupčani i ko je i zašto je važan, zaboravili i junački podvig njegovih devet Jugovića i junačku smrt njihove majke koju je narod opevao u pesmama. Sve su zaboravili, izbrisano im sećanje i na pretke od pre sto godina kamo li neće zaboraviti junaka od pre Kosovskog boja. Čudio se Jug Bogdan, sve se prosto pita da li su ovo potomci onih junaka, da nije neka greška da se nije probuduo negde drugde a ne u junačkoj Toplici.
Ide on tako gradom i vidi štand. Na štandu mladi ljudi, dele neke papire, na papirima sve nešto lepo piše te kako je standard toliko veliki da nam je neprijatno pred Turcima, te kako nema nezaposlenih, te kako su nam penzioneri zdravi, veseli i putuju po Evropi gde na poznatim tursitičkim desninacijama upozanju vršnjake, putuju i na Bahame, kako i ne bi kad su im penzije kao nigde na svetu velike. Oni su ipak radili po više od 40 godina i sada ne znaju kako da potroše ono što su zaradili. Pita on omladince znaju li ko je on i da je on Jug Bogdan vlastelin ovog kraja pred kojim drhte neprijatelji Toplice. Mladi mu rekoše da oni znaju samo za jednog vladara Toplice od koga se ovde drhti i da jedino što poštuju je da završe neke medicinske škole pa da beže među Nemce da peru zadnjice nemačkim penzionerima i da im ništa ne znači ime Jug Bogdana a da je maja devet Jugovića predramatična za njihov ukus a i nisu o njima učili na akademiji za mlade lidere.
Čudio se Jug Bogdan ali nastavi dalje. Dođe do jedne žute kuće, velike, prljave, pune smeća unutra i vani. Uđe tu i pitaše da li je tačno da će ovih dana doći jedno ONO da mu se šeta po njegovom Hisaru, da mu se prevrću kosti njegove i njegovih Jugovića pa da vidi može li išta da učini da to spreči, red je da se slavni preci poštuju ili bar poštede sramote.
U toj zgradi neki nepristojni ljudi , vikaše na njega, te zašto je došao, te zašto takva pitanja postavlja te da ne snima i ne zapisuje razgovore, te da se nije najavio , te da nemaju oni kad da pričaju sa junacima iz Kosovskog boja i da je njihovo vreme prošlo a da je sada vreme njihove vladavine i da oni neće odgovarati nikome ni za šta.
Zbuni se vrlo stari Jug Bogdane, bio je on spreman buzdovanom ubiti Turčina ali nije bio spreman na to da je budućnost za koju su živote dali mogla da donese ovakve izrode. Čudio se stari Jug Bogdane kako je moguće da ovakvi nedostojni odlučuju o bilo čemu i kako to da je potrebno otići njima na noge ako želiš da ispraviš epigeniju na Toplici. Bio je u šoku kako će majci devet Jugovića na oči da joj kaže da ne mogaše da spreči da im se po Hisaru šetaju nedostojni a da im je kula pod lancima i katancima da ne može pošten svet tuda da hodi.
Izađe on duha slomljenog, kako mu ne beše slomljen posle odlučujuće bitke a tamo imao je i šta da vidi.
Njegovog konja uslikao je jedan mali crveni autić s beogradskim tablicama, koga zovu oko sokolovo i napisa mu kaznu da plati jer ne može se sada bilo gde parkirati konj, a da se ne plati globa Beogradu.
Vide i to čudo Jug Bogdan pa prekori sebe zašto li je i pomišlajo da se iz mrtvih diže. Obeća sebi da više neće smetati Prokupčanima da žive u ovom blagostanju i da će se dok je sveta i veka držati svog Hisara, među ljude silaziti neće.
I tako i bi, niko ga više među Prokupčanima nije video.
Priča se samo da u suton Prokupčani čista srca ako dođu do Jug Bogdanove tvrđavei “poljube vrata” mogu da čuju plač majke Jugovića za svim Prokupčanima koji su živi a ne žive kako bi trebalo već u strahu i bez slobode.
Radojka Domanović
The post JUG BOGDAN PONOVO MEĐU PROKUPČANIMA appeared first on Prokuplje press.
