Pozorište nije pijaca, ulica, kuća, kafić ili kafana, već mesto gde se zahteva pre svega tišina kojom se ne remeti skoncentrisanost glumaca na ulogu. Kada se gleda predstava, ne šuška se, jedu kokice, pije sok, krckaju bombone, zvone telefoni. Ali mi to izgleda ne znamo.
Iako se pre početka svake predstave gledaoci upozore da isključe svoje mobilne telefone, to izgleda niko ne čuje. Prvo veče, Nikola Đuričko je zamolio prisutne da ne slikaju, snimaju, da ga te radnje ometaju. Obećao je, da će se nakon predstave sa svima fotografisati, što je i učinio, ali to nije sprečilo mnoge da škljocaju, pustaju bliceve….kače po društvenim mrežama slike da su bili. Jer, jelte, mora se pokazati da se bilo! (kao kada se slika zimica, vaskršnja jaja…)
Tako je svima nama zaista bilo nelagodno i kada je u četvrtak glumac Ljubomir Bandović nakon uporne zvonjave jednog mobilnog telefona nekog gledaoca prekinuo predstavu i rekao :”Ovo više stvarno nema smisla!” A telefon je i dalje zvonio! A ja sam htela u zemlju da propadnem, verovatno i gotovo svi prisutni. Naravno, Bandović je završio svoju ulogu, profesionalno, onako kako dolikuje glumcu, ali je u svima nama ostao trag sramote i bruke.
I došlo je naredno veče. Nova predstava. Pre samog početka izašao je Predrag Kotur, koji i jeste zaslužan jer je inicijator festivala, verovatno ishvalio glumcima kulturu našeg Prokuplja, pa je zamolio prisutne da ugase telefone.
I predstava počinje, a počinje i zvonjava opet nekog telefona, sada sa balkona. Opet sam htela u zemlju da propadnem.
Ljudi, šta je BRE sa vama? Da li moramo sve da upropastimo ispadima koji su zaista neprimereni mestu i događaju? Da li moraju gosti da prepričavaju našu nekulturu? Da li treba svi da se stidimo i da nam se lepe etikete zbog pojedinaca, koji očito da nisu došli da uživaju u kulturnom događaju, već su ili dobili kartu, pa da utroše vreme, ili su došli da ih vide. Znate li vi BRE šta je pozorište?
Može biti da će neko reći da je ovaj moj komentar neukusan, ali nije. Neukusno je i nedopustivo ponašanje pojedinaca koji ama baš nemaju ni trunku mere ni granice.
Da sam ja na Koturovom mestu, da sam neko od glumaca, u ovaj grad više kročila ne bih!
Biljana Roganović
The post JESTE „ISPAD FEST“ ALI NAM NISU POTREBNI ISPADI appeared first on Prokuplje press.
