Jedna od zaboravlјenih heroina Topličkog ustanka bila je i učitelјica Jelena Šaulić, koja se pridružila 1917. godine.ustanicima sa svojim ocem sveštenikom Perkom. Ona je bila najmlađa od petoro dece Perka i Stane, a rođena je 1896. godine u selu Junča Do ispod Durmitora. Otac je sa porodicom po nekim pričama zbog sukoba sa crnogorskim dvorom morao da se preseli u Medveđu. Jelena je u Medveđi izrasla u lepu krupnu devojku crne kose, prodornog pogleda.
Završila je učitelјsku školu i pre rata radila je kao učitelјica. Pre početka ustanka, bugarski vojnici su ubili 17. februara 1917. godine njenu majku Stanu (rođenu Knežević). Zbog tog zločina po izbijanju ustanka 26.februara 1917. godine pridružila se sa ocem Gajtanskom četničkom odredu na Radan planini.
Po publicisti iz Plјevalјa Đorđiju Ostojiću, u pomenutom odredu isticala se u bacanju bombi u borbama protiv bugarksih vojnika.
Po gušenju ustanka, ona i otac se nisu predali već su sa grupom četnika otišli u Crnu Goru, gde su se pridružili ustaničkoj četi vojvode Boška Bojovića, koja je ratovala protiv austrougarskog okupatora. Inače, tada se dogodila i njena lјubav sa vojvodom Boškom koja je posle rata krunisana brakom. Publicista Ostojić u svom radu naveo je njene podvige početkom 1918. godine u sukobu četnika i žandarma na Vrelima.
U toj bici poginulo je 97 austorugarksih žandara , dok je oko 20 zaroblјeno. Ona je lično strelјala jednog od zaroblјenika, ozloglašenog Osmana Jogunicu iz Bosne.
Nakon završenog Prvog svetskog rata, Jelena i Boško osnovali su porodicu u Plјevlјima gde su živeli a ona je radila kao učitelјica. Ali, rat je ostavio veliki trag na njeno zdravlјe, pa se ubrzo po okončanju rata ozbilјno razbolela. Na žalost umrla je dve godine po završetku rada, 21. marta 1921. godine u svojoj 26 godini. Sahranjena je na gradskom groblјu u Plјevlјima, Crna Gora.
Tek 2005. godine podignut je spomenik i to od strane Udruženja ratnika i poštovalaca ratova 1912-1918. a ne od države za koju se borila.
Posthumno je odlikovana najvišim srpskim odlikovanjem Karađorđevom zvezdom sa mačevima.Ostojić je u svom radu o njoj zapisao njene reči koje su govorile o njenoj hrabrosti i patriotizmu:” Smatrala sam da činim jednu svetu i plemenitu dužnost. A vazda sam želela da umrem samo kao dostojna Srpkinja. Pa i pod neprijatelјskim bajunetima, toj bi se smrti nasmejala i bez usprege i straha na susret izašla”.
Darko Žarić, viši muzejski savetnik- istoričar Narodnog muzeja "Toplice"
