Jovica Stošić Ciri i dalje, iako je u penziji, redovno otvara vrata svog salona u samom centru grada i prima mušterije. Brica, frizer, ovaj čovek traje u dva deka, onom prošlom i sadašnjem. Punih pedeset godina on se stara da muškarci imaju dobru frizuru i savršene brade.
-Počeo sam 1968. godine. Nekako je tradicija u mojoj porodici da se astavlja ovaj zanat. Moj otac je bio odličan frizer, pa sam tako i ja krenuo kod njegovog bivšeg učenika na zanat. Ne bih sebe mogao da zamislim u drugom zanimanju- priča nam Ciri (69) dok temeljno i precizno obrađuje bradu svog redovnog mušterije.
Priseća se da je tri godine išao na zanat u salonu koji je bio gde je sada glavna Pošta.
-Otac je, kada sam krenuo na zanat, već bio star i sa zadovoljstvom me je primio njegov kalfa Mirko. Hteo je da se oduži što ga je moj otac svemu naučio. Znate, tada je zanat bio pravo blago i nije se prenosio svakom- objašnjava Ciri.
Ističe da je zanat stvar koju neko treba da voli da bi ga izučio.
-Ništa ne može na silu. Kao i svaki zanat, to je umetnost, koja te izgrađuje. Častan posao kojem treba prići ozbiljno- komentariše naš sagovornik.
On kaže da je predrasuda da je moguće uzeti makaze, ili britvu u ruke i postati frizer ili brica. Sve iziskuje vrme, odricanje, pažnju i talenta.
-Dobar brica mora da zna kome šta odgovara. Ne treba da štancuje frizure, brade po određenom modernom modelu, već mora svojoj mušteriji da predoči po obliku lica šta mu odgovara. Nekada je to teško, ponekad lako, ali za sve treba vremena i dobro oko- priznaje Ciri.
I dok vešto barata britvom i oblikuje bardu svojoj mušteriji koja u njega ima apsolutno poverenje, priča nam da se nikada nije pokajao što je išao na ovaj zanat. Vremena su bila potpuno drugačija, ali ljubav prema poslu prevazišla je sva doba i sve ukuse.
-Uvek postoji klasika koja je večna i moderni oblici, pokreti. Ipak, u modernom ne mogu svi da izgledaju kako žele, jer je to promenljiva kategorija. Zato je oko brice presudno, jer on treba da posavetuje svoju mušteriju hoće li to da mu stoji, ili ne. Ako neko šiša, ili brije, tek mode radi, ništa ne postiže. Zadovoljno lice mušterije je jedini siguran znak da je posao odrađen kako treba- odaje tajnu najstariji frizer i možda jedini pravi brica u gradu.
I dalje je njegov alat oštra britva iz prošlog veka, tradicionalni sapun, bistro oko i vešta ruka.
U ovom salonu čini se da je vreme stalo, ali nije. Novotarije su tu, ali samo u toj meri koja je potrebana da se prati vremene. Bez ičeg što je nametnuto, veštačko, ovaj brica i frizer traje i zbog svoje ljubavi prema poslu i mušterijama kojima je kvalitet važan.
I da, uvek nosi snežno beli mantil. To je znak poštovanja prema mušterijama i doza svečanosti kada se radi ono što se voli.
The post CIRI FRIZER – SIMBOL STAROG PROKUPLJA appeared first on Prokuplje press.
