Dan kada su Romanovi darovali Prokuplje

Naredni tekst je povećen mom srednjoškolskom saborcu, a kasnije će se ispostaviti i kolegi Dušanu Ristiću koji ne dovodeći u pitanje moje znanje o izgradnji Prokuplja poziva da se informiše o jednom divnom objektu u našem gradu.

– Je l’ istina da je Krasnov gradio Savićevac? – upita on.

– Ne znam, Maslać je potpisan na projektu, on je glavni! – odgovorila sam.

Bilo je tu istine, delimične doduše, ali moja želja da Dušanovo pitanje dobije epilog u korist Prokuplja, vodila me je do novog saznanja.

Svaki car, bez obzira na državu koju vodi ili veru kojoj pripada morao je uz sebe imati 3 osobe: prestolonaslednika – kako bi produžio dinastiju, kuvara – kako bi zadivio svoje goste i arhitektu kako bi impresionirao svet.

Uostalom, ne moram da vam argumentovano obrazlažem važnost ove profesije, dovoljno je da pogledate svoje slike sa putovanja i videćete da je 80% njih sa nekim objektom koji vas je ostavio bez daha. Tačka.

Svi znamo ko su Romanovi i kako su skončali svoju vladavinu. Nemam dokaz da je bilo koji car ove dinastije obišao Prokuplje, (ne znači da nije), ali imam dokaz da je njima bliska osoba ugradila deo sebe u ovaj grad.

“Od dužnosti i zakletve neću odstupiti…do poslednje kapi krvi!” napisao je arhitekta Nikolaj Krasnov 22.01.1912. kada je dao zakletvu Nikolaju II Romanovu, ujedno i poslednjem ruskom caru. Nakon ubistva cara Nikolaja, Krasnov dolazi u Beograd, postaje činovnik u Ministarstvu građevinarstva, lični prijatelj kralja Aleksandra i tvorac najznačajnijih objekata Kraljevine Jugoslavije.

Nikolaj Krasnov, koga su od milošte zvali čiča Nikola, tvorac je objekata poput Vlade Republike Srbije (nekadašnje Ministarstvo finansija), Ministarstva inostranih poslova (nekadašnje Ministarstvo šuma i ruda), enterijera Belog dvora, enterijera Narodne skupštine i mnogih drugih velelepnih zdanja koje i danas krase našu prestonicu ali i druge gradove u bivšoj Kraljevini.

Svakako, Nikolaj ili Nikola, kako se i sam na projektima potpisivao, najznačajniji je predstavnik akademskog stila u srpskoj međuratnoj arhitekturi.

Nisu Topličani bili “bilo ko” za Karađorđeviće, ovenčani slavom u ratovima, požrtvovani i ljuti graničari od pamtiveka, imali su tu čast da 1928. godine ugoste i Nikolaja Krasnova, baš tu, na Hisaru.

Zadužbinu Ministra zdravlja, dr Alekse Savića projektovao je Dragutin Maslać, a pretpostavlja se da je enterijer radio Nikolaj Krasnov.

Svakako obojica su potpisali projekat “Zamka na Hisaru” koji nam je od sopstvenih resursa darivao dr Aleksa, misleći da će ovo mesto postati centar rehabilitacije, ali ne lezi vraže, nekom logikom postade restoran, i to privatni.

Bilo kako bilo, Zamak na Hisaru, poznatiji kao Savićevac, jedan je od retkih ostvarenja nastalih u romantičarskom duhu u Arhitektonskom odeljenju -Ministarstva građevinarstva Kraljevine Jugoslavije. Arhitekta dr Snežana Toševa opisuje ovaj objekat kao “rustičan, tvrđavski karakter zdanja, oživljen kulom naglašenom arkadama, balkonom i posebno obrađenim ulazom”.

Život piše romane, kažu. Da Romanovi nisu skončali svoju vladavinu, Krasnov nikada ne bi gradio u Srbiji. Svoju otadžbinu je voleo, Srbiji je bio zahvalan, a omaž Rusiji ugradio je u prostorije Belog dvora koje su posvećene kraljici Mariji.

Hvala Nikolaj, reci i Maslaću da ne brine, na Zamak postavismo antenu, enterijer bez pravila urušismo, ali se nadam da smo tih godina bili dobri domaćini!

Milena Biljane Ivanović